U ambaru sam prikazivala Rubi svoju komičnu verziju irskog plesa. Iznenada, usred mog skoka, ušao je najzgodniji momak kog sam u životu videla.
Nasmešio mi se i rekao: „Ehm… zdravo, ja sam Aleks, Rubin brat.“
Rubi je zacoktala i rekla: „Ona se zove Talula i ide u školu za lujke.“
Ja sam se zasmejala. „Hahaha. Hidli-didli-didli-didl…“ I ponovo sam zaigrala.
Aleks je imao sve što momak iz snova treba da ima. Otpozadi, spreda, sa strane. Glavu.
Rekao je: „Strava ti je ime.“
Ništa nije rekao protiv mojih kolena.
Priznajem, nije uspeo ni da mi vidi kolena, ali mogao je da stekne predstavu. Danas sam imala više susreta s momcima nego za svih svojih četrnaest i po godina.
Obožavam Jorkšir. Stvarno.
Znate kako je to kad se prvi put poljubite i imate utisak da vam sićušni šišmiš vršlja po ustima? Naravno da znate. Zato ćete zavoleti Talulu Kejsi dok pred vama jurca u svojim najlonkama. Ona je vaš tip drugarice.
