Najuži izbor za nagradu Renodo
„Preminula sam 26. aprila 1986, kad su mi bile 83 godine.“ Ovim rečima počinje životna priča turske kaligrafkinje Rikat Kunt, koja je u vilajet drevnog zanata i umetnosti kročila u vreme Kemala Ataturka, „sivog vuka iz Ankare“. Talas približavanja Turske zapadu donosi zabranu korišćenja arapskog alfabeta i nameće novokomponovanu verziju latiničnog pisma, čime je Ataturkova reforma praktično ugrozila opstanak i viši smisao kaligrafâ, tih „prenosilaca Božijeg daha“. Ni sa državom ni sa porodicom junakinja ovog romana nema sreće: iako sputana okovima patrijarhalnosti čiji stisak nikakva liberalizacija ne može suštinski da popusti, ona se razvodi od prvog muža, neotesanog zubara, a potom i od drugog supruga, albanskog megalomana sumnjivog porekla, preobraćenika i poročnika. Oslonjena na čudesna znanja starog Selima, učitelja koji joj je, pošto je izvršio samoubistvo, u amanet ostavio svoje umeće, Rikat, majka dva sina, „svedokinja vidljivog i nevidljivog“, hrabro korača neizvesnim životnim stazama…
„Roman Jasmin Gate pruža mnogo više od slike prelepe žene opsednute svojom umetnošću. Jedinstvenim stilom, u kojem se prepliću prefinjenost, nežnost i poetičnost, Jasmin Gata nam oslikava portret jedne zemlje u vrtlogu nepovratnih promena. Tamo gde se spajaju mistično i stvarno, ova mlada književnica tačno zna kako da zarazi čitaoca svojom strašću prema drevnoj umetnosti.“
Le Monde
