„Otkada ga je žena napustila, Mišel više nije znao šta radi. Umislio je da je bolje ništa ne shvatati nego shvatiti pogrešno. A sanjao je ovakav san: neko ga je sprečavao da uđe u voz. A svi koje je voleo nalazili su se unutra. Video ih je kako razgovaraju među sobom, smeju se i ljube, ali na njega niko nije obraćao pažnju. Njega je na peronu neki maskirani čovek čvrsto držao, a on se otimao videći kako voz odlazi. Zvižduk lokomotive bio je krik koji je on ispustio budeći se.“
Smejati se i plakati je duhovit, mudar i maštovit roman koji na neobično privlačan način kombinuje stvarnost i maštu. Problemi koje Vejergans opisuje tiču se svakog od nas. Ovo delo, po njegovim rečima, „prožeto je sopstvenim iskustvima, od kojih uvek polazimo, nastojeći da ih prerušimo u nešto drugo“.
