„Nego, čudim se kako je ta knjiga prispela na Gernzi. Možda knjige poseduju neki tajni nagon koji ih dovodi do savršenih čitalaca.“
Januar 1946: London vaskrsava iz senke Drugog svetskog rata, a spisateljica Džulijet Ešton traži temu za svoju sledeću knjigu. Ko bi se nadao da će je naći u pismu od čoveka kojeg nikada nije upoznala, rođenog na Gernziju, britanskom ostrvu koje su svojevremeno okupirali Nemci. On je na njeno ime naleteo u polovnoj knjizi Čarlsa Lema. Možda bi mogla da mu kaže gde da nađe još knjiga od istoga pisca?
Kroz neobičnu korespodenciju s njim, Džulijet biva uvučena u svet Udruženja ljubitelja knjige i pite ljuskuše, jedinstvenog književnog kluba koji je nastao u takođe jedinstvenom, prelomnom trenutku: kao alibi koji će zaštititi članove od hapšenja.
Napisano s toplinom i humorom u vidu niza pisama, Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše slavi pisanu reč u svim njenim vidovima, i stvaranje veza među ljudima koliko god iznenađenja one nosile.
„Ne pamtim kad sam otkrila knjigu koja je i mudra i predivna kao ova – jedan nov svet, tako živ da sam sve vreme zaboravljala da je to izmišljena priča; svet naseljen tako čudesnim ličnostima da sam iznova zaboravljala da to nisu moji pravi prijatelji i susedi.“
Elizabet Gilbert
„Tradicionalna a da ne zvuči oveštalo, romantična a da ne zvuči naivno.“
San Francisco Chronicle
„Džulijet, junakinja ove knjige, ne nalazi u pismima s Gernzija samo nadahnuće za svoje naredno delo, već nadahnuće za čitav život – kao što će ga naći i čitalac.“
Publishers Weekly
