„Jovan, a?“, pita Ledenooki.
„Možeš me zvati Mrak“, kažem.
Plaši me nešto u njegovom pogledu. Ne radi se tu samo o očima. Ne sviđa mi se način na koji me posmatra. Ne sviđa se ni mojim kolenima. Od tog načina, kolena mi postaju gumena.
„To mi je nadimak“, objasnim.
„Ja ću te zvati kako ja hoću!“, prosikta Ledenooki.
„Dobro“, kažem ja dok mi se kolena savijaju. „Zovi me kako ti drago.“
Ledenooki se naceri i kaže:
„Zvaću te Majmun!“
