Zoe je porasla i postala prava pravcata buntovnica.
Na ivici ravnog krova Soliterčine, sedi Zoe i mlatara bosim nogama po vazduhu. Pored nje stoje crne vojničke čizme i velika kesa za đubre puna praznih plastičnih flaša. S vremena na vreme, Zoe zavuče ruku u kesu, izvadi flašu i zamahne njome u daljinu. Baca ih jednu za drugom i ne misli na haos koji je time izazvala tamo daleko dole, među ljudima. Baca ih sve dok ne stigne do dna prazne vreće. Sve dok ne čuje tatin glas kako je doziva:
– Zoe, siđi dole!
