Grozni Gaša vara vilu Zubićku

„Nije pošteno!“, urlao je Grozni Gaša. Izgazio je tatinu novu leju sa cvećem i zgnječio dan i noć. „E baš nije pošteno!“

Hirovitoj Hani su ispala dva zuba. Kiseloj Kati ispala su tri. Bistroj Bisi ispala su dva u istom danu. Nemogućem Neši ispala su četiri, dva gore i dva dole, i mogao je da iz svoje klupe dobaci pljucom čak do table. Alavom Aci rasli su novi zubi. Čak je i Plačljivom Peci ispao jedan – i to još odavno.

Svakog dana bi poneko ponosno došao u školu hvališući se velikom rupom u ustima i mašući metalnom desetodinarkom ili dvadesetodinarkom koju mu je Vila Zubićka donela. Poneko, ali nikako i Gaša.

„Nije pošteno!“, viknu Gaša ponovo. Cimnuo je zube. Vukao je, gurao, uvrtao i povlačio.

Nisu hteli ni da mrdnu.