Kod Hiperborejaca II

Roman-lavirint iscrtan rukom najvećeg srpskog književnika.

Sve je to bila slika našeg života, mladosti, smrti, sve je to bio simbol, i pobuna, padova, klonuća, jauka, pesme, plača, u svetu. Ta fontana sa tim skokovima i padovima vode, u mom sećanju ostala je, za mene, najdublji smisao svega, što je bilo, i što će biti u svetu i u mom životu. Triton me je u Rimu na tu fontanu podsetio.
Dao nam je znak. Otići ćemo.

Čudna knjiga kako ju je sam autor nazivao: „jedan haos uspomena, putovanja i lutanja, jedan novi Crnjanski koji govori onako kako nije govorio – o životu, starosti, o svom životu… Mešavina putopisa kroz Italiju, život u Rimu, mnogo beležaka, razmišljanja, utisaka čoveka koji počinje da stari.“

Katkad mi se, eto i u Rimu, već čini, da i nisam sa ovoga sveta. Naučih samo da ništa nije stalno i da ničeg izvesnog na svetu nema. Sad bih mogao, ma gde, da živim… Zašto sam došao u Rim?
Nisam ni ovde na mestu, gde bi imalo smisla da budem.

Delo koje objedinjuje autobiografsko, memoarsko, romaneskno, esejističko i kulturno-istorijsko pripovedanje na način jedinstven u svetskoj književnosti.