Letio je tako, letio, dok ne naiđe na neko ogromno more. A kad je i tu vodu preletjeo, ugleda čudnu zemlju: najprije se ukaza pustinja, pa nekakva siva, prljava rijeka sa čamcima bez ljudi, pa planine, zatim gusti gaj i opet pustinja. Iza nje ― vijenac planina, a između njih ravnica. Ta je ravnica pri krajevima bila šumovita a u samoj sredini gola, pusta. Nasred nje izdizao se tanak kameni vrh, a na njemu se vidjeo nekakav stub… (Letilica profesora Bistrouma, Č. Vuković, Narodna knjiga, 2012, 24)
Ova veb stranica koristi kolačiće kako bismo vam pružili najbolje moguće korisničko iskustvo. Informacije o kolačićima se čuvaju u vašem pregledaču i obavljaju funkcije kao što je prepoznavanje kada se vratite na našu veb stranicu i pomažu našem timu da razumije koje sekcije veb stranice smatrate najzanimljivijim i najkorisnijim.