Papijon

Anri Šarjer, zvani Papijon (Leptir) zbog tetovaže koju je imao na grudima, osuđen je u Parizu 1931. godine za ubistvo koje nije počinio. Od trenutka kada mu je izrečena kazna – doživotna robija koju će služiti u kažnjeničkoj koloniji u Francuskoj Gvajani – imao je samo jednu, opsesivnu misao: kako da pobegne. Nakon niza rizičnih ali neuspešnih pokušaja bekstva u godinama koje su usledile, Papijon je konačno bio prebačen na Đavolje ostrvo u ozloglašeni zatvor iz kojeg niko nikada nije pobegao – tačnije, niko pre njega. Bekstvo, koje je sam opisao do neverovatnih tančina, bilo je jedan od najneverovatnijih testova ljudske lukavosti, volje i istrajnosti.

Šarjer je svoju zaprepašćujuću autobiografiju objavio 1968. godine, više od dvadeset godina od svog konačnog bega. Papijon je u Francuskoj dočekan ovacijama, a u svetu, ova istinita, potresna odiseja o autorovom utamničenju i bekstvu tokom mučne decenije, odmah je osvojila sva priznanja.

„Papijon je apsolutni heroj koji prkosi apsolutnom sistemu ugnjetavanja i istovremeno uspeva da mu uzvrati snagom volje, optimizma i častoljubljem kakvo može da se nađe samo među diplomcima Vest Pointa i pariskim lopovima.“ New York Times

„Životna lekcija o hrabrosti i smelosti.“ The New Yorker