Proročište

Škorpioni su zveketali i klizali se po uglačanoj bronzi; jarosno su nasrtali jedni na druge, komešali se, i besomučno se boli uzdrhtalim repovima u vihoru besa. Po zdeli su prskale sićušne kapljice otrova. Mirani je hodala ne dižući pogled, spotičući se po rupama na putu, celo joj je telo bilo toliko napeto da se pretvorila u usmerenu energiju, u oči i ruke što su blago naginjale i ispravljale zdelu…

Mirani je novi bogonosac i prestravljena je opasnom dužnošću koju vrši za vreme obreda u proročištu, a plaši se i sopstvene potajne sumnje:
Ima li zaista boga?

U zemlji koja strada od suše svi veruju da stari arhont, bog na zemlji, mora umreti i tako im doneti kišu. Ali po njegovoj smrti Mirani mora da krene u strašnu potragu, a kao saveznike ima samo ludog svirača i pisara koji pljačka grobnice…