„Svako se pre ili kasnije nađe u lavirintu sopstvenih izmišljotina.“
Letnja sijesta mističnog mesta Krštmrk u kome se pisac spletom čudnih okolnosti zatiče tražeći inspiraciju i mir neophodan da završi roman, biva narušena pronalaskom knjige Ukleta zemlja izvesnog Roberta T. Kinkejda, prvog sekretara ambasade Velike Britanije u zemlji Etrasciji. Opisujući svoje službovanje u zemlji, naseljenoj čudnim spodobama, zlim duhovima, opozicionarima, zvezdočatcima, bahatostima i samovoljom, na granici između stvarnosti i književne fikcije Kinkejd ispisuje gorko-sarkastični bedeker ludila savremenog sveta i njegovih utopijskih predstava o pravdi i istini.
Sa usponom životne i diplomatske tragedije Roberta T. Kinkejda Ukleta zemlja postaje sve stvarnija i stvarnija, narastajući od uspele književne mistifikacije do postojeće države sveta koji se već uveliko pretvorio u ludnicu, u kojoj ljudi veruju da je sve normalno. Zbog toga je ovaj roman prečica do tačke saznanja iz koje se najbolje vidi ono što je ostalo od vere u život i postojanje.
Neposredno i duhovito Svetislav Basara otkriva sva zakrivljenja ljudskih istina i predrasuda, rugajući se svemu onome u šta moderni svet veruje kao u ideal i nepovredivu istinu.